Elektronski otpad

Brz razvoj tehnologije i pojava novih modela elektronskih aparata doprinelo je da potrošači  ne popravljaju aparate, već ih jednostavno zamenjuju novim, pošto je to jednostavnije i uglavnom znatno jeftinije. Pri tome mnogobrojni stari aparati završe kao otpad, iako se čak 90% tog elektronskog otpada može ponovo upotrebiti i iskoristiti.

Elektronski otpad stvaraju tri glavne grupe:

  1. domaćinstva i mala preduzeća
  2. velika preduzeća, institucije i vlade
  3. proizvođači originalne opreme


Bacanjem starih elektronskih aparata bacaju se i vredni metali (kao što je npr. zlato), a sa druge strane ovakav otpad zagađuje  i okolinu, jer oslobađa različite toksične materije.

Sav elektronski otpad možemo podeliti na neopasan i opasan.

Elektronski otpad sadrži otrovne i vrlo često kancerogene supstance, pa je zbog toga opasan za ljudsko zdravlje i našu planetu. Opasne supstance koje se mogu naći u elektronskom otpadu su:

Živa – Najveća opasnost je zagađenje vode živom koja se vrlo lako taloži u živim organizmima kroz lanac ishrane, a najčešće preko ribe. Može uzrokovati oštećenja raznih organa uključujući mozak i bubrege, kao i fetus. Ima je u senzorima, relejima, termostatima, mobilnim uređajima, baterijama i LCD ekranima, a procena je da se 22% svetske potrošnje žive koristi u elektronskoj opremi.
Fosfor – Veoma je otrovan i nakon dolaska u dodir sa njim bi hitno trebali potražiti lekarsku pomoć. Koristi se kao premaz na CRT monitorima radi bolje rezolucije slike. 
■ Olovo - Uzrokuje oštećenje centralnog i perifernog nervnog sistema, kardio-vaskularnog sistema, bubrega i reproduktivnih organa. Ima ga u monitorima i matičnim pločama.
Toneri - Klasifikovan je kao kancerogen, a unosi se u organizam udisanjem, pri čemu dolazi do iritacije disajnih puteva. Glavni sastojak crnog tonera je pigment.
Kadmijum - Taloži se u bubrezim, pa uzrokuje nepovratne posledice na ljudski organizam jer se taloži u bubrezima. Koristi se kao stabilizator plastike, a ima ga i u raznim čipovima.
Plastika – Najčešće korišćeni oblik plastike je PVC koja prilikom gorenja može stvarati velike količine CO2 koji zagađuje atmosferu.
Heksovalentni hrom - Lako se apsorbuje i može uzrokovati oštećenja DNK, a koristi se u zaštiti od korozije i kao ukras ili učvršćivač kućišta računara. 
Bromirani inhibitori gorenja (BFR) - koriste se u plastičnim kućištima radi sprečavanja zapaljivosti.
Barijum - Samo vrlo kratka izloženost barijumu uzrokuje slabljenje mišića, oštećenje srca, jetre i slezine. Koristi se u CRT monitorima da bi zaštitio korisnike od zračenja.
Berilijum - Kancerogen je i uzrokuje rak pluća, a koristi se u matičnim pločama jer je lak i tvrd metal.

RECIKLAŽA KOMPIJUTERA

Računarska oprema sadrži različite komponente kao što su štampane elektronske ploče, prekidači, monitori sa katodnim cevima (CRT monitori) ili panelom od tečnih kristala (LCDili TFT monitori), baterije, hard diskove, generatore svetlosti (lampe), kondenzatore, otpornike, releje, senzore, konektore itd.

Ove komponente u sebi sadrže supstance koje mogu ugroziti životnu sredinu. Uglavnom su to teški metali poput žive, kadmijuma i hroma, halogenovane materije (PCB), PVC materijali, bromovani usporivači gorenja, arsen, azbest, nikl i sl.

Računarska oprema koja se ne može dovesti u funkcionalno stanje, prenosi se u reciklažni deo na rasklapanje i rastavljanje na sastavne komponente koje se obavlja na specijalnim radnim stolovima. Paralelno sa procesom rasklapanja i rastavljanja računarske opreme na sastavne komponente, odvija se i proces separacije, gde recikler odmah i razvrstava sastavne komponente na reciklabilne (sekundarne sirovine) i nereciklabilne.

Generalno, iz jedne računarske jedinice (računar, CRT monitor i štampač) dobija se sledeći materijalni bilans, sračunat na ukupnu težinu računarske jedinice:

•   Plastika i delovi od plastike     22,5 mas%
•   Metal i delovi od metala          35,0 mas%
•   Štampane ploče                        7,5 mas%
•   Ostalo                                     35,0 mas%

Reciklabilne komponente odlažu se u odgovarajuće prihvatne posude sa odgovarajućom oznakom za:

•   plastiku i delove od plastike
•   kablove
•   otklonske jedinice
•   napajanje
•   metal i delove od metala
•   toner kasete
•   druge materijale

Nereciklabilne komponente se takođe odlažu u odgovarajuće prihvatne posude sa odgovarajućim oznakama za:

•   štampane ploče
•   memorije
•   hard diskove
•   flopi diskove i druge optičke uređaje (CD ROM)
•   procesore
•   baterije
•   konektore
•   CRT ekrane
•   kondenzatore
•   druge materijale
 

RECIKLAŽA MONITORA

Jedan od nezaobilaznih komponenti računara i malih kućnih aparata jeste ekran monitora ili TV aparata, odnosno  katodna cev CRT ekrana.

Katodna cev CRT ekran sastoji se iz dva dela: koničnog stakla i ekranskog stakla. Ekranski deo stakla je staklo koje sadrži olovo jer korisnika treba da zaštiti od zračenja, velike je debljine i sa unutrašnje strane ima fotoosetljivi sloj prevlake za stvaranje slike. Drugi deo predstavlja staklo koje je noseće, sa unutrašnje strane obloženo je barijum oksidom, sličnog je sastava kao ekransko staklo s tim što sadrži veći procenat olova.

CRT ekrani sadrže veoma štetne materije koje mogu naškoditi ljudskom zdravlju. Kako bi se to izbeglo, neophodno je monitore predati ovlašćenoj kompaniji koje će na bezbedan način postupati sa njima.